Коран (Пиј де Дом) и Владимир Љотић

Коран (франц. Corent) је насеље и општина у централној Француској у региону Оверња, у департману Пиј де Дом која припада префектури Клермон Феран.

По подацима из 2011. године у општини је живело 688 становника, а густина насељености је износила 256,72 становника/km². Општина се простире на површини од 2,68 km². Налази се на средњој надморској висини од 500 метара (максималној 610 m, а минималној 330 m).

Садржај 1 Демографија 2 Види још 3 Референце 4 Спољашње везе

Демографија График промене броја становника у току последњих година Види још Списак општина у департману Пиј де Дом

Муланд (Кентаки)

Муланд (енгл. Moorland) град је у америчкој савезној држави Кентаки.

Садржај 1 Демографија 2 Референце 3 Литература 4 Види још 5 Спољашње везе

Демографија По попису из 2010. године број становника је 431, што је 33 (-7,1 %) становника мање него 2000. године.

Башковце (Хумење)

Башковце (свк. Baškovce) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Хумење, у Прешовском крају, Словачка Република.

Становништво Према подацима о броју становника из 2011. године насеље је имало 428 становника.

Колмје ле О

Колмје ле О (франц. Colmier-le-Haut) је насеље и општина у североисточној Француској у региону Шампањ-Арден, у департману Горња Марна која припада префектури Лангр.

По подацима из 2011. године у општини је живело 64 становника, а густина насељености је износила 3,31 становника/km². Општина се простире на површини од 19,35 km². Налази се на средњој надморској висини од 420 метара.

Садржај 1 Демографија 2 Види још 3 Референце 4 Спољашње везе

Демографија График промене броја становника у току последњих година Види још Списак општина у департману Горња Марна

Владимир Љотић и Коран (Пиј де Дом)

Владимир Љотић (1846 — 1912) био је српски политичар. Родио се у Смедереву у угледној породици Љотић. Будући да је породица била одана династији Карађорђевић, Димитрије-Мита Љотић, Владимиров отац је морао да напусти Србију након повратка Обреновића 1858. године. У емиграцији је Димитријев отац радио као секретар кнеза Александра Карађорђевића. Док му је отац био у емиграцији, Владимир је у Србији почео студије права али је након убиства Михаила Обреновића 1868. због незахвалне ситуације за породице-приврженике Карађорђевића, морао да напусти земљу. У Бечу је наставио студије права. Учествовао је у стварању Уједињене омладине српске 1870. У емиграцији се кретао у социјалистичком кружоку Светозара Марковића. Траг социјалистичке младости остао је у његовом преводу Манифеста комунистичке партије 1871. објављеном први пут на српском језику у листу Панчевац. У Србију се вратио након абдикације краља Милана 22. фебруара 1889. године. Када је Сава Грујић формирао радикалску владу 1890. године Владимир је постављен за српског конзула у Солуну. Након дипломатске службе Владимир Љотић је наставио да се бави политиком, био је председник смедеревске општине и народни посланик. Био је један од депутата који су 1903. у Женеви позвали Петра Карађорђевића да преузме српски престо. Од 1904. године до 1909. године поново је био конзул у Солуну. Умро је 27.7. 1912. године. Његов син је Димитрије Љотић
872/1022 869 870 871 873 874 875 keramik