Цвијетин Тодић и Еразем Лорбек

Цвијетин Тодић (Стријежевица, 1910 — Раичево код Брезика, 1947) је био припадник Југословенске војске у отаџбини као командант Озренског корпуса током Другог светског рата. За вријеме рата сарађивао је са окупаторима и усташама.

Садржај 1 Биографија 1.1 Други свјетски рат 1.2 Референце 1.3 Литература 1.4 Спољашње везе

Биографија

Основну школу је завршио у Трбуку, а два разреда гимназије у Тузли. Због сукоба са једним професором на националној основи је избачен из школе и зато се вратио се кући на пољопривредне послове. Живио је у заједничком кућанству са још три брата. Цвијетин тридесетих година оженио са Тривуном Топаловић из Стријежевице, са којом је добио троје дјеце.

Југословенску војску је служио у Сарајеву као пјешадинац, гдје добија чин поднаредника. Други свјетски рат

Након слома Краљевине Југославије активно се укључује у припрему српског устанка на Озрену. Када је Њемачка напала СССР, из Зенице је избјегао Тодор Вујасиновић, стигао на Озрен и успоставио односе са угледним људима. Са Цвијетином је био у сталној вези и ноћима су договарали припрему устанка.

У љето 1941. године маглајски жандари и усташе Независне Државе Хрватске су ухапсиле Тодића и спровеле у маглајски затвор, гдје је подвргнут једномјесечном мучењу. Из затвора је пуштен након обећања брата Ристе да ће предати властима НДХ сакривено оружје.

Недовољно опорављен од тешких удараца и безграничног малтретирања, Тодић је командовао устаничком групом која је имала задатак уништавања њемачких магацина муниције на Усори, приликом напада на Добој августа 1941. године. Успјешно окончана акција на Усори опредијелила је Тодићев ратнички пут. Првих дана устанка изабран је за команданта устанка на добојском сектору. Лично је командовао у борбама на Трбуку и Осојници против Нијемаца септембра 1941. године. Тада је први пута рањен.

Необично херојство и вјештину командовања исказује у новембарским борбама против Нијемаца и усташа, а у јануару наредне, 1942. године једино се његова јединица (батаљон) није помјерила са брањеног територија. У контраударима у рејону Преслице, Ђукиног крста и Стријежевице успио је разбити Витешку бојну бранилаца Вишеграда; убити и заробити преко триста непријатељских војника. Тада постаје истински вођа озренског народа, што је у наредним борбама, све до првог потписаног примирја, стално доказивао на терену.

Након априлске идејно-политичке диференцијације међу борцима Озренског одреда 1942. године, Цвијетин Тодић је изабран за команданта Четничког одреда. Симпатизери комуниста су те и наредне године безуспјешно извели два атентата на њега. Трећи атентат на команданта Озрена покушали су да изведу Нијемци, али такође безуспјешно.

Цвијетин Тодић је, заједно са другим четничким заповједницима, склопио споразум о сарадњи са властима НДХ 28. маја 1942. у селу Липац. Договорено је признање НДХ и њеног поглавника, прекид непријатељстава са НДХ и пружање борбене подршке снагама НДХ у борби против партизана. Усташе су се обавезале препустити четницима самоуправу на њиховој територији, уз контролу органа НДХ, дозволити четницима ношење оружја ради борбе против партизана, снабдијевати четнике муницијом, збрињавати четнике рањене у борби против партизана у болницама НДХ и слично.

Успостављањем примирја са властима Независне Државе Хрватске, којим је озренска територија добила одређену аутономију, формирана је ефикасна цивилна власт у пет општина, а потом четнички одред преформиран у корпус. За команданта корпуса именован је Цвијетин Тодић.

Еразем Лорбек и Цвијетин Тодић

Еразем Лорбек (сл. Erazem Lorbek; Љубљана, 21. фебруар 1984) је словеначки кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно је без ангажмана.

Садржај 1 Каријера 2 Успеси 2.1 Клупски 2.2 Појединачни 2.3 Репрезентативни 3 Референце 4 Скорашње везе

Каријера

Лорбек је каријеру започео у млађим категоријама Унион Олимпије. У сезони 2002/03. похађао је амерички универзитет Мичиген Стејт, али се након само годину дана вратио у Европу. За Мичиген Стејт је као новајлија постизао 6,4 поена и 3,3 скока по сусрету. Након повратка у Европу потписао је за италијански Фортитудо из Болоње, где је играо од 2003. до 2006. Иако се пријавио на НБА драфт 2004, одлучио је да одустане и да се пријави следеће сезоне. Следеће сезоне у 2. кругу (46. укупно) изабрала га је Индијана.

Лорбек је сезону 2006/07. провео на позајмици у италијанском Бенетону, одакле је стигао из шпанске Уникахе. Међутим, у фебруару 2007. договор је отпао због тога што је италијански кошаркашки савез у уговору нашао недефинисане услове о кршењу прописа. Лорбек је уместо тога потписао за Лотоматику Рим, где је постао један од најбољих крилних центара Евролиге. У лето 2008. потписао је за московски ЦСКА. Након завршетка сезоне 2008/09. Лорбек је напустио Москву и потписао трогодишњи уговор с Барселоном. Међутим, у уговору има клаузулу да Барселону може да напусти након само две сезоне уколико на његову адресу стигне задовољавајућа понуда из НБА лиге. Барселону је напустио 2014. после пет сезона проведених са клубом. Успеси Клупски Фортитудо: Првенство Италије (1): 2004/05. Суперкуп Италије (1): 2005. Бенетон Тревизо: Куп Италије (1): 2007. ЦСКА Москва: Првенство Русије (1): 2008/09. ВТБ јунајтед лига (1): 2008. Барселона: Евролига (1): 2009/10. Првенство Шпаније (3): 2010/11, 2011/12, 2013/14. Куп Шпаније (3): 2010, 2011, 2013. Суперкуп Шпаније (3): 2009, 2010, 2011. Појединачни Звезда у успону Евролиге (1): 2004/05. Идеални тим Евролиге - прва постава (1): 2011/12. Идеални тим Евролиге - друга постава (2): 2008/09, 2009/10. Најбоља петорка Првенства Шпаније (2): 2009/10, 2011/12. Најкориснији играч финала Првенства Шпаније (1): 2011/12. Најкориснији играч Европског првенства до 18 година (1): 2002. Најкориснији играч Европског првенства до 20 година (1): 2004. Репрезентативни Европско првенство до 20 година: 2004.
763/766 760 761 762 764 765 766 keramik