Буш против Гора и Инжењер

Буш против Гора (engl. Bush v. Gore) је назив контроверзне пресуде Врховног суда Сједињених Америчких Држава из 2000. године. Ова пресуда је одлучила о побједнику председничких избора који су одржани 2000. године у Сједињеним Америчким Државама. Суд је пресудио да је предложени начин поновног пребројавања гласова, који је предложио Врховни суд Флориде, у супротности са одредбом о једнакој законској заштити четрнаестог амандмана Устава Сједињених Америчких Држава, те да се у законском року не могу примијенити други начини пребројавања. Тројица судија су сматрала да је Врховни суд Флориде, у својој пресуди, прекршио и члан II устава, јер је погрешно протумачио изборне законе Флориде.

Ал Гор је, наиме, тражио ручно пребројавање гласова у само 4 округа Флориде, у којима Демократска странка традиционално има већу подршку, али није тражио пребројавање у оним окрузима који су наклоњенији Републиканцима.

Након ове пресуде 25 електорских гласова Флориде је додијељено Џорџу Бушу, који је тако укупно освојио 271 електорски глас, док је Ал Гор имао 266 електорских гласова. Види још Председнички избори у САД, 2000. Џорџ В. Буш Ал Гор

Инжењер и Буш против Гора

Инжењер је особа вишег или високог образовања у једној или више техничких и инжењерских дисциплина. Посао инжењера је да се бави решаваљем практичних проблема, водећи рачуна при томе да решења буду безбедна и економична. Он користи знања која почивају на научним и математичким законима. Тако гледано посао инжењера је решавање проблема друштва са комерцијалном нотом.

Под термином „инжењерско решење“ се подразумева решење проблема које је довољно квалитетно и довољно јефтино.

Некада је на српским факултетима настава била организована у виду осам до десет семестара. Пошто се положе сви испити везани за предмете који су предавани пише се и пред комисијом брани дипломски рад. Особа која је одбранила дипломски рад стиче титулу „дипломирани инжењер“.

Раније је на појединим факултетима постојала и организована настава у виду четири семестра. Особа која би положила све испите који су предвиђени програмом та четири семестра, стекла би титулу „погонски инжењер“ или инжењер првог степена. Касније су факултети престали да дају ове врсте диплома, а титулу инжењера добијали су они који су завршили техничке Више школе.

Усклађивањем високог школства у Србији са Болоњском декларацијом, према Закону о високом образовању од 2006. године факултет и више школе, сада високе школе су поново дужни да издају три врсте диплома, грубо речено - велику, средњу и малу, тако да сада свршени студенти добијају звања према Енглеском језику: Мастер, које одговара звању Дипломирани Инжењер-Мастер, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија, са укупно 300 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3+2 или 4+1 године школовања после Високе школе тј. Факултета). Према Закону о високом образовању, мастер звање је изједначено са VII-1 степеном стручне спреме, који се додељивао по претходним наставним програмима. Bachelor with Honours, које одговара звању са назнаком звања првог степена дипломских академских студија, са најмање 240 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 4 године школовања Високе школе тј. Факултета); Bachelor, које одговара звању са најмање 180 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3 године школовања Високе Школе).

Занимљиво је да реч „Инжењер“ не потиче од енглеске речи „engineer“ (енгл. „машиниста“) као што се обично мисли већ од латинске речи „ingeniosus“ што у преводу значи надарен, способан да пронађе нешто ново, неко ново решење. Тиме се реч „engineer“ у енглеском језику уопште не користи као у Србији за нпр. „дипломирани инжењер“, као једна од најпопуларнијих титула по завршетку факултета код нас, и тако да се у потпуности изоставља реч „инжењер“ при преводу титуле на енглески језик (како је већ горе објашњено).
762/766 759 760 761 763 764 765 keramik